English
Reliqvia govori o zidovima prekrivenim pozlaćenim drvetom, finim ukrasima sa rezbarijama i reljefima, govori o udimljenim koracima ka velikom visokom oltaru, poput zlatne izvezene tkanine, gde se čuva statua mrtvog Hrista, drveno delo iz sedamnaestog veka, koje je vidljivo samo jednom godišnje. Ali on takođe želi da na sinestetički način uokviri oltarski prostor koji je napravio Federico Barocci, Transportacija Hrista do groba, jedno od najlepših dela slikara iz Urbina, nastalo 1582. godine, za koje je on takođe dizajnirao ram. Dakle, Reliqvia je mesto gde se susrećemo i gde ponovo prizivamo uspomene, podsećajući na vreme koje prolazi i koje postaje "svečano i autentično zlato", poruka o pokvarenosti i nepokvarenosti. Reliqvia je opipljivi trag, poslednji trag, koji opisuje u životu drugačiji i čudesan postojanje iznad nas. To je garderoba koja je uvek zatvorena, dragocena zaštita svetih ljudi koja nam omogućava da shvatimo da je vreme dragoceno i da rizikuje da bude potrošeno bez da ostavimo jasan trag u životu. Reliqvia je ekser Stradanja, slojeviti i močvarni tamjan iz svečanih i svetih godina. Nema svetog, ako ljudi ne prepoznaju sveto, i ne uzdižu ga u savršenim obredima. Reliqvia je savršen sveti prostor.
