English
Jedanaesti parfem Filipa Sorcinelija slavi slobodu. Početni emocionalni iskre ovog novog projekta i dalje je pentagrama, kao što je vidljivo iz dekoracije boce: To je muzika koja se pokreće, koja pada kao suze kako bi stvorila želju za slobodom: arija iz Handelove Rinaldo "Let me cry". U stvari, to je samo početak, jer projekat evoluira, otvarajući mnogo složeniji put: koncept osvajanja dragocenog dara koji svaki ljudski biće poseduje, a koji danas, više nego ikada, postaje temeljna vrednost. Filippo Sorcinelli i dalje želi da ispriča svoj ljudski i umetnički put kroz teško osvajanje ovog "apsolutnog", daleko od više ropstva: mode, reklame, predrasuda. Ljudi shvataju koliko je sloboda važna tek kada ona izostane. I kroz iskustva svakog pojedinca prelazi se granica predrasuda kako bi se trčalo ravnom putem na simbolički zelenoj prostranstvu, koju označava prateći mesec koji naša lica osvetljava toplim i obavijajućim svetlom. Sloboda, patni glas, ipak ne znači uvek raditi što se hoće, jer se mora uvek baviti pravima i vrednostima. To je nova pesma koja nas takođe čini svesnim svojih granica, to je uzdah daleko od daha koji rastvara spletke naših nesigurnosti kako bi nam konačno pokazao naš poziv.
